Preljub

Mislim da ti Admin definitivno ne pripadaš u ovu temu..... žao mi je, al u manjini si.....

Eto! Sex terapeut vam odgovorio! A ja ću o tome drugom prolikom jer vas uskoro moram pozdraviti! A ja ne volim ukratko o takvim stvarima!

ja pojma nemam dali bi oprostila preljub ili ne bi.
jednom jesam ali to nije to nije bila ozbiljna veza, bila je koma veza iako sam ja bila ludo zaljubljena.

Zavisi sve u kojem trenutku se dogodi,svi smo različiti ali nikada nemožeš sa 100% sigurnošću tvrditi dali bi oprostila ili ne,sve ovisi (moje mišljenje)...

tako i ja mislim da sve ovisi o situaciji.....

Ja sam imala takvu situaciju i oprostila sam makar sam rekla da nikada nikom neću .....

nika0406 je napisao/la:Ja sam imala takvu situaciju i oprostila sam makar sam rekla da nikada nikom neću .....

Zato uvijek kažem,nikad ne reci nikad....
Ako je to bila neka avantura,nešto njemu usput i nebitno možda bi i oprostila,ali ako se radi o dubokim osjećajima i ako obitelj pati onda ne znam šta bi napravila.
Teško je govoriti o nečem što nisi iskusio.......

Tako je Otkaćena....Nikada neznaš i nama se može dogoditi trenutak slabosti također nisu samo muški ti koji varaju....

nika0406 je napisao/la:Tako je Otkaćena....Nikada neznaš i nama se može dogoditi trenutak slabosti također nisu samo muški ti koji varaju....

Naravno da se svima nama to može dogoditi i zato ne volim nikoga osuđivati. Svi smo mi od krvi i mesa. Svi imamo svoje slabosti. Koliko sam čitala čovjek i ne može biti monogaman,to izgleda nije prirodno i možda se zato događaju takve stvari. Sve je to dio genetike i prirode. Netko se može suzdržati, a netko ne može.

Ja mislim da je stvar u nama kao osobama,nekada mislimo da ćemo u nekome drugome naći ono šta nam nedostaje,ali ja mislim da se i takve stvari mogu sprijećiti,uostalom brak je zajednica u kojo jedno drugome može sve reći i "prilagođavati" partnera na zajednićki život(mislim da se nitko tolko dovoljno nemože poznavati da bi znao sve o svakome...kome kaj paše,kako reagirati ili se ponašati u kojem trenutku...)zato postoji razgovor...

nika0406 je napisao/la:Ja mislim da je stvar u nama kao osobama,nekada mislimo da ćemo u nekome drugome naći ono šta nam nedostaje,ali ja mislim da se i takve stvari mogu sprijećiti,uostalom brak je zajednica u kojo jedno drugome može sve reći i "prilagođavati" partnera na zajednićki život(mislim da se nitko tolko dovoljno nemože poznavati da bi znao sve o svakome...kome kaj paše,kako reagirati ili se ponašati u kojem trenutku...)zato postoji razgovor...

Razgovor kuću gradi.....
Ali, rađene su razne studije i ima dosta razloga zašto se ljudi odlučuju na preljub.
Svak ima neki svoj razlog i nikog ne osuđujem, ali se slažem s tobom da se nitko dovoljno ne pozna kao bračni partneri i da se većina njima ipak vrati.

gadna tema...ko nije okusio ukus da bude preveren....nista nezna...mislim...nezelims e taziti ovde al najgore od svega je kad izgubis samopouzdanje kao osoba, kad se pogledas svako jutro u ogledalo i pitas sebe boze sta je meni pocelo faliti da mi to ucini, gde su nase lepe godine, kad pocne da pravi budalu od tebe, pred javnoscu( svi znaju, svi ama bas svi vasi prijatelji i osecas im pogled na svom tilu kad okrenes ledja i osecas kako se prica o tvom zivotu a neznas na koju temu)....sve je to da dusmanu nepozelis...Inije samo to...u braku su i deca...svadze..slusaju (nisu zidovi 100% zvucno izolovani)...i najgore od svega je sto posle svega shvatis da ti nije krivo sto se jebo sa nekom kantom, sto je grlio i ljubio, sto je trosio$$$$ ko ludzak, nego sto je zgazio tebe kao osobu, sto je poverenje unistio...i vise nikad nikad vise neverujes....i to ti je veliki hendikep kad prodizis sa zivotom kakav takav.Kazu da je blagorodno da oprastas...al evo od svog iskustva JA MU NIKAD NECU OPROSTITI ...NIKAD... i pored toga sto sam se borila da ovoj brak opstane ...a on to dobro zna...

Sandra i ja sam bila u vrlo slučnoj situaciji,smijali su mi se iza leđa i lagali u njegovu korist i branili ga ali su bili toliko glupi da sam ih hvatala u lažima jel su izmišljali samo da ga zaštite,ali šta je bilo bilo je,oprostila sam ali zaboraviti nikada neću,a postoji i ona "pamti pa vrati"...

nika, kad se samo setim sta sam prezivela...vise me boli nevera prijatelja, nego negovi izleti...al zivot te cini jacim, sad sam sigurna u sebe, centar mog zivota su moja deca, moja karijera, to mi je bitno...a on, i sam je svesan da ce citavog zivota da placa taj ceh....trebao je misliti gornjom glavom, nego zadovoljavati svoje fizioloske potrebe donjom glavom, a ja mu nisam oprostila...a htela bih...al eto..takva sam ....nemogu...u mojim ocima izgubio je kriterium vrednosti, al ubraku se kaze...i u dobru i u zlu, u bolesti i zdravlju , uvjek zajedno prebroditi sve uspone i adove...to je zivot u dvoje...

zaboravila sam te pitati nika, dali kad se prisetis toga makar na tren osetis gnev i bes u dusi,..onako kao negativan naboj emocije...naelektrizira ti se nervi sustav,,,samo to mi je ostalo od taj sok...tog se oseaja nemogu osloboditi godinama...

sandra, što si me trebala neki dan....

Različite smo to je istina,možda zato što sam naućena da me život gazi ili možda zato što sam mislila da sam ja krivac tome što je napravio sam oprostila,neznam,samo mogu reć da je to iza mene i da će kad tat i on doživjeti nešto od mene što će ga pogoditi isto kao što je mene to njegovo sranje...Kada se sjetim toga draga samo se nasmijem i kad me pita zakaj se bezveze smijem ja mu kažem "ma sjetila sam se fufe tvoje i tebe kako ste me skoro zgazili sa autom kad sam vas uhvatila kako su me tvoji prijatelji uvjeravali da to nije istina i kako ste me svi ludom pravili a ti si na kraju sve prizno"i kako si glup u stvari ali bijesa nema draga,ma ko ga jebe,sad samo sitnicu ćekam......onda bu bilo sranja

imas pravo nika.....apsolutno....al ostao je meni bes u dusi....mislim da sam previse sujetna a mozda zato sto sam se u to vreme porodila, pa sam stres je ostavio posledice...ma neznam ......pocela sam knjige da citam, novine, radila sam na sebe...al bes mi je ostao....

Nemaš ništa od toga draga,sama sebe ždereš,osmjieh je bolje oružje vjeruj mi....ti živiš sa tim ćovjekom(oprosti šta pitam nemoraš odg ako ne želiš)

da da jos smo u braku...

Svaka ti čast onda,mislim ako mu nemožeš oprostiti a gledaš ga svaki dan,zato ti kažem,osmjeh na lice to će mu biti gorje nego išta....

cure svaka vam čast. Nije vam lako. Držite se.
Nika,
"i da će kad tat i on doživjeti nešto od mene što će ga pogoditi isto kao što je mene to njegovo sranje..."
mislim da nije dobro biti osvetoljubiv jer ako ćeš ti njemu vračati kuda sve to ona vodi? Tako onda možete u nedogled kažnjavati jedno drugoga.

joj, i ja sam dozivjela prevaru prosle godine......samo kaj sam za to saznala 2 mjeseca nakon prekida kad je gospodicna no.2. bila vec fino trudna.....
ne znam kaj reci, taj tip je za mene mrtav.....iako, bilo mi ga je puno lakse preboljet kad sam znala koje je đubre......nekak se probudio onaj inat i ponos i rekla sam.....nek ide u 3pm......

Jellle je napisao/la:cure svaka vam čast. Nije vam lako. Držite se.
Nika,
"i da će kad tat i on doživjeti nešto od mene što će ga pogoditi isto kao što je mene to njegovo sranje..."
mislim da nije dobro biti osvetoljubiv jer ako ćeš ti njemu vračati kuda sve to ona vodi? Tako onda možete u nedogled kažnjavati jedno drugoga.

Ne mislim ja da bi ga prevarila,znam ja njegove bolne toćke draga ima naćina za osvetu vjeruj mi,zaje**** sam ja....