Chat za gurmane..... razni recepti i savjeti

Odreske od svinjetine-pošto su malo žiolaviji napravim tako da ih malo istučem, papar, sol, vegeta..... s jedne strane posipam sa brašnom a sa druge sa crvenom paprikom..... to se metne na malo vručeg ulja, prvo strana sa brašnom-onako na naglo, samo kratno, nakon toga okrenem na stranu sa paprikom i nalijem vode...... tako par puta, kad voda iskuha opet ju dolijem......
Meso je nakon toga nevjerojatno mekano-topi se u ustima, a saftić je fiiiiniiiii.........
Uz to pire krumpir.... i salatica..... njam!

Kada dinstate meso koje je žilavije podljevajte ga mineralnom vodom ne obićnom,ono omekša meso tako da se topi u ustima....

Ja sam danas radila saft od svinjetine sa tijestom i zelenom salatom.
Fino, jednostavno za napravit i jeftino.

Dali vi volite eksperimentirati u kuhinji? ja baš i ne.Najčešče kuham jednostavne stare, hrvatske recepte. Ono zdravo seljačka hrana.To mi je nekako najbolje. I da su što jednostavniji za pripremu jer mi ne pada na pamet 4-5 sati stajati kraj peči.
i da, gledam i na cijenu namirnica.Ne kupujem tamo neke kerefeke koje koštaju brdo novaca.Gledam da mi obrok bude što jednostavniji za pripremu,što jeftiniji i naravno ukusan

Ja inaće često radim tjesteninu a umake izmišljam jel mi je dosta mesine,evo npr za nekoga tko voli tunu i zdenka sir onaj u trokutićima:
Oguli se cijeli onaj paket zdenka sirića i stavi na lagnu vatru da se rastopi,u to se stavi tunjevina 1-2 konzerve(ko kako voli) i kad se to sve poveže doda se mlijeko(da se umak razrijedi),skuha se tjesto i njam njam,brzo i fino...

Od jeftinih namirnica možeš skuhati jelo za Bogove,malo mašte i to je to,ja volim eksperimentirati i dosta raznih zaćina koristim....

I žao mi je što gotovo uopče ne jedem ribu.Obožavam ju i zdrava je ali nemam ribarnicu u blizini a ona smrznuta riba iz supermarketa mi nije to to.
Na Dolcu mi je odličan izbor ribe ali vrlo rijetko odem tamo iako radim na trgu jer mi je nezgodno onda tu smrdljivu ribu vucarati u vrečici na posao.
Uvijek si govorim kako ču malo više jesti ribe, držim se toga dva tjedna i onda opet zaboravim i nejedem ju tjednima.
ps. Pijani šaran s krumpirima mi je specijalitet.A tako jednostavan za pripremu

očistite šarana (možete tražiti da vam to naprave u ribarnici), posolite iznutra i izvana; malo ga zarežite na dosta mjesta pa tu ugurate češnjić … Ja po cijelom stavim dosta češnjaka.
u malo pouljenu vatrostalnu ili koju već posudu dodajte narezane na ploške krumpire (sirove!); posolite krumpir; na krumpir stavite šarana s češnjakom.sve stavite u zagrijanu pećnicu na 180 stupnjeva dva sata! (dok ne porumeni); na pola pečenja preliti šarana i krumpire s bijelim vinom
Mljac.

Ja volim ribu i svaki petak ju pripremam,na roštilju,u pećnici u foliji,pa malo škampe na buzaru i tako,najviše volimo pastrvu,a rjećne ribe baš ne preferiram jel mi je tata ribić i svašta je znao doma donjeti(jednom je mama napravila šarana koji nije imao okus ribe nego mulja i bio je strašno masan)ovisi valjda gdje ga je upecao....

Joj Tunu tako ne volim.Ne znam ni ja zašto, ali ju nevolim.mm se u njoj ubija.
I ja volim začine ali nije da ih imam baš previše.
Daj mi preporuči neki? koje ti voliš?
ja npr. osim onih klasničnih koristim Mažuran,Lovor,Kadulju,Bosiljak,Carry,Ružmarin,Kopar (kojeg ne znam dali sam ikada i koristila al ga imam) i neki začin za pečenu piletinu.To je u principu to što ja imam od začina.
Jedva čekam da imam svoj vrt pa ču si te sve začine imati posađene u teglici jer su puno, puno bolji svježi nego ovako sušeni.

i biber obavezno koristm šareni u zrnu pa si ga meljem.Neusporeivo je bolji mirs i okus nego onog koji se kupi sameljen.
U biti si kupim onaj s jednokratnim mlincom jer si još nisam nabavail pravi mlinac.

Vlasac,kurkuma,šafran.....a kaj se tiće friških zaćina posadi si ih u male teglice i drži ih u kući,ja ih držim na prozoru na klupćici,svaki zaćin je za određenu vrstu hrane a ne ko moja mama ona po malo od svega pa kak ispadne ispadne

e imam i taj Kurkuma.mama mi ga dala jer njoj nije valjao.ali nisam ga još nikad koristila.u šta ga ti stavljaš? a u šta stavljaš šafran?

e Nika a šta imaš sve od začina posađeno? el ti to onda preko cijele godine stoji u kući ili preko ljeta vani?

jel komplicirano to održavati da ti se ne posuši?

Anis:
Najbolja vrsta dobija se iz Španije. Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta. Anis je neophodan za kolače, a koristi se i za pravljenje likera.
Arancini:
Kandirana i glazirana kora gorkih pomorandži. Za kolače i slatke omlete.
Bijeli luk:
Glavice češnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi. Prodoran miris belog luka (pluća i koža izlučuju česnjakovo ulje) razlog je što se koristi u malim količinama. Dodajemo ga ovčetini, masnom mesu, umacima i koristimo kao začin za kobasice.
Biber:
Važan začin u zrnu. Beli (oljusteni) biber blaži je nego crni. Biber u zrnu dodajemo marinatima, a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela, umake, supe i jela od povrća.
Bosiljak:
Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog područja, upotrebljavamo je najčešće osušenu i stucanu u prah, retko sveže naseckanu za supu i umake, vrlo često sa žalfijom i ruzmarinom.
Vanila:
Mahune neke srednjoameričke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilično komplikovanom postupku.”Kraljica začina” ne sme nedostajati kada se peku kolači, a nezamenljiva je i za sve kompote.
Đumbir:
Osušeni koren stabljike koja je bila poznata još pre 2000.godina, u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao začin. Zbog njegove izdašnosti, moramo ga pažljivo upotrebljavati. Između ostalog koristi se za kompot od krušaka i bundeve spremljene za zimu, za svinjsko pečenje, ragu, marinate, pekmeze i kolače.
Estragon:
Domaća biljka, začin čiji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao začin za supu, za biljno sirće i kolače. Dodajemo ga svežeg ili osušenog.
Žalfija(Kadulja):
Dalmatinska biljka omiljena je kao začin uz mnoga mesna jela (za džigericu u italijanskoj kuhinji).
Kajenski biber:
To je jako oštar juznoamerički začin napravljen od osušenih i samlevenih feferona pomešanih sa paprikom. Pažljivo ga upotrebljavajte! Prikladan je za ljute umake, haringe i za mešano povrće koje se stavlja u turšiju.
Kapri:
Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na području Sredozemlja. U prodaju dolazi u slanoj rastopini. To je blagi začin za supe, umake i salate, naročito za ragu i mesne valjuške.
Klinćić:
Osušeni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilića. Koriste se najviše za kuvano vino i kompot, ali i za supe, povrće, jela od mesa i divljači.
Kardamon:
Osušene glavice žbuna kardamona koji se uzgaja u Indiji i na Šri Lanci. Seme kardamonaa: iz glavice se dobija seme kardamona ploda. Samleven sa ljuskom: glavice zajedno sa semenom samlevene u prah. Koristi se za kolače, slatke umake i slatkiše, ali i kao začin za kobasice.
Kari:
Začinska mešavina iz Indijske kuhinje. Sadrži 12 do 15 tropskih začina od bibera, đumbira, korijandera do macisa. Koristi se za jela od pirinča, ribe, za meso, živinu i razne umake. Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.
Kim:
Već preko 5000 godina poznato sredstvo za osveženje stomaka, sastoji se od osušenog rascepljenog ploda biljke. Koristi se za supe i umake, krompir, povrće, jela od mesa, kvark, sir i kolače sa sirom.
Kleka(klekove bobe)
Zrnastim plodovima uvek zeljastog žbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine. Koristi se za umake, jela sa kiselim kupusom i divljač.
Kopar(Morač):
Tu zeljastu biljku koristimo kao začin samo svežu i to najviše uz jela od krastavca i neke salate. Poreklom je sa Istoka, kod nas je ima u svakoj bašti.
Korijandar:
Začin koji se upotrebljava za kolače i za kobasice. Pominje se još u staroindijskom jeziku sanskritu. Nalazi se i u prašku kari.
Krbuljica:
Zeljasta biljka koristi se samo sveža. Vrlo je aromatična. Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji (zelenoj salati).
Limun:
Kora od limuna (tanko nasečena ili narendisana) omiljeni je začin za kolače, slatkiše i pića.
Lovor:
Osušeno lovorovo lišće (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce, odgovaraju uz haringe, marinate, meso i ribu. Ne treba ga stavljati previše.
Majoran:
To je začin za meso, naročito za jela od mlevenog mesa, za pikantne umake, kao i za živinu.
Majčina dušica (Timijan):
Kuhinjska zeljasta biljka iz Južne Amerike. Neophodna za mnoge vrste kobasica. Koristi se i za spravljenje pečenja od mlevenog mesa, za mahune i paradajz.
Morski oraščić:
Oraščić je jezgro ploda orahovog drveta. Plod je sličan kajsiji. Upotrebljava se za poboljšanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka, za jela od mlevenog mesa i valjuške od mesa, za povrće, noklice i kolače. Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolače, supe od mesa, iznutrice i kobasice.
Paprika:
Jednogodišnja biljka koja se uzgaja u više oblika. Začin se dobija od osušenih, duguljastih, plameno crvenih plodova kapsikuma longuma. Ljute materije-kapsaicina-ima najviše u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama. Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove, dobijemo ljuću ili manje ljuću papriku. Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike: delikatesna paprika (blaga), plemeniti slatka paprika (blaga i mirisna najčešće se upotrebljava), poluslatka paprika (jako oštra), ružina paprika (vrlo ljuta i oštra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).
Pelen:
Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz živinu i masno meso. Pelen koristimo osušen i svež.
Peršun:
Ne kuva se zajedno sa jelom, već neposredno pre serviranja dodamo jelu.
Piment:
Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoameričkog začina između bibera i karanfilića. Začinjena kao biber, ali ne tako oštro. Upotrebljavamo ga za umake, supe i nabujke, riblje supe i marinate, slatkiše i kolače.
Pistacija:
Plod biljke koja raste u Sredozemlju. Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus sličan bademu. Koristi se za kolače i kobasice.
Ruzmarin:
Juznoevropska zeljasta biljka. Ruzmarinom najčešće začinjavamo ovčetinu.
Sitni luk (“snitling”):
Koristi se samo svež, treba da se uvek nađe u svakom domaćinstvu. Spada u lukovice. Koristi se za supe, umake, povrće, kvark i mnoga druga jela.
Slačica:
Semenska zrna bele slačice (sinapis alba) domaćice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu, za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica. Jestiva slačica sadrži ponekad i ljuća zrna slačice koja su crna.
Cimet:
Cimet u šipkama se nabavlja u komadima od 1m, a onda se za prodaju lomi na štapiće duzine 1cm. Što su šipke svetlije i tanje, to je plemenitija vrsta cimeta. Koristi se za slatke supe, umake, kompote i kolače.
Crni luk:
Neophodan kuhinjski začin sa mnogo vitamina C, a ujedno i stari domaći lek protiv nesanice. Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljšava ukus. Vrste: letnji crni luk (obični kuhinjski crni luk), zimski crni luk (retko u prodaji), sitan crni luk (u veličini lesnika, uglavnom za mešano povrće za tursiju), kozjak (posebno blagog ukusa).
Čubar:
Zeljasta bilja iz domaće bašte, slična nani. Odgovara najviše uz pasulj, mahune i ovčetinu. Nejčešće ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovršimo kuvanje.
Šafran:
Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa. Koristi se za kolače,pirinač sa šafranom, ovčetinu. Za kilogram suvog šafrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova. Blag, ali srazmerno skup.

Meni je cijelo vrijeme to u kući,nije komplicirano za održavati samo ih ja puno koristim i ne uspije mi se toliko brzo obnoviti....

[You must be registered and logged in to see this link.]
Evo tu si možeš proćitati sve o svježim zaćinima....

Super je ovaj podsjetnik.
e da sjetila sam se Kaparia.Često ih stavljam u salate ili umake.Otkrila sam ih prošle godine u Tunisu i od tada ih jednostavno obožavam.Baš mi ih je ponestalo.
I kupit ču si Đumbir, i majčinu dušicu (dok si ju ne posadim)

Kaj je to Kaparia Kapari?

to su ti pupoljci cvijeta veličine zrna graška rastu na dršcima iz listovitih grančica.Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proljeće i sirovi nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slanu otopinu, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu.
Imaju dosta intenzivni okus.Sigurno si ih vidjela u dučanu na polici stoji kraj maslina.Oblika i boje poput graška,u staklenci u vodi.

A to su kapari,znam samo me zbunilo to kaj si napisala kaparia

Kapar su pupoljci cvijeta biljke kao dodatak jelima, ljekovita biljka i afrodizijak.
Prijatelji iz Dalmacije su mi rekli da oni to tamo dosta jedu.Može se jesti i samo.Poput maslina.

ah i ja opet sam fulala slova

Meni je to pre jako,nemrem ja to jesti,probala jednom i nikad više....